KOMPJUTERIZOVANA KERATOREFRAKTOMETRIJA

Kompjutersko merenje  prelomne moći rožnjače i refrakcije oka - kompjutersko određivanje dioptrije.

ODREĐIVANJE DIOPTRIJE ZA NAOČARE

Uobičajene poremećaje refrakcije kao što su kra-tkovidost, dalekovidost i astigmatizam moguće je brzo otkriti pomoću provere dioptrije kompju-terizovanim keratorefraktometrom. Ovaj objektivni nalaz dioptrije se obavezno dopunjava subjekti-vnim pregledom na osnovu kojeg se mogu pre-pisati naočare. Kod dece se ovaj pregled dopu-njava širenjem zenica, a po potrebi skijaskopijom.

PREGLED ZA KONTAKTNA SOČIVA - FITOVANJE

Dioptrija kontaktnog sočiva se određuje nakon utvrdjivanja bazne krivine i dijametra sočiva za svako oko (dipotrija sočiva i naočara nisu obavezno iste). Sočiva mogu biti polutvrda (GP-gas propusna) ili meka, a lekar će odrediti koje sočivo je najbolje rešenje za određenog pacijenta.

MERENJE OČNOG PRITISKA

Kontrolisanje očnog pritiska je neophodan pregled za otkrivanje i praćenje glaukoma.

Standardna metoda merenja očnog pritiska je aplanaciona tonometrija. Pre merenja očnog pri-tiska potrebno je anestezirati površinu oka kaplji-cama jer vrh prizme aparata za merenje dolazi u kontakt sa rožnjačom. Oko se oboji malom koli-činom fluorescentne boje (zato su suze posle merenja neko vreme žute) i u plavom svetlu se vrši merenje. Neposredno nakon merenja ne smu se trljati oči zbog smanjene osetljivosti rožnjače.

Raspon normalnih vrednosti se kreće od 10 - 20 mmHg.

Drugi način merenja je bezkontaktno merenje. Ovo merenje je brže i nije potrebna nikakva anestezija oka.
 
Na tačnost izmerenih vrednosti očnog pritiska kod oba načina utiče debljina rožnjače. Rožnjača je u centru prosečno debela oko 0,55mm. Ako je kod pacijenta rožnjača znatno tanja od 0,55mm, pri merenju očnog pritiska se dobijaju vrednosti koje su niže od stvarnih vrednosti. To dovodi pacijenta u rizičnu situaciju da ne koristi terapiju za snižavanje pritiska iako bi morao, što na kraju izaziva oštećenje očnog živca. Suprotno je ako je rožnjača deblja od prosečne. Kod takvog pacijenta ćemo izmeriti vrednosti koje su lažno više od stvarne vrednosti te će pacijent eventualno nepotrebno dobijati kapi za lečenje glaukoma.

Zbog toga savetujemo svakom pacijentu da bar jednom izmeri debljinu rožnjače. Ova izmerena vrednost se kasnije, prilikom svakog merenja koristi za korekciju izmerene vrednosti očnog pritiska (postoje razne formule za korekciju).

PAHIMETRIJA 

Pahimetrija je metoda kojim se meri debljina rožnjače. Postupak merenja je skoro isti kao i kod merenja očnog pritiska - koristi se samo drugačiji aparat.

Izmerene vrednosti debljine rožnjače se koriste za korekciju izmerene vrednosti očnog pritiska, odnosno u dijagnostici nekih bolesti rožnjače (keratokonus).

Debljina rožnjače može bitno uticati na tačnost merenja očnog pritiska, te je kod svakog prvog merenja  bitno odrediti i debljinu rožnjače. Kod pacijenata sa rožnjačom koja je deblja od pro-sečne očni pritisak može biti lažno povišen, dok je kod pacijenata sa tanjom rožnjačom najčešće lažno niži od stvarne vrednosti. (Vidi - merenje očnog pritiska)

PREGLED OČNOG DNA (Pregled fundusa)

Očno dno (fundus oculi) je unutrašnji deo oka koji se nalazi iza sočiva. Pregled očnog dna uključuje pregled staklastog tela, papile (početak  vidnog živca), krvnih sudova mrežnjače, makule (žute mrlje) i perifernih delova mrežnjače(retine).

Pregled očnog dna  je sastavni deo kompletnog pregleda oka. Redovni pregledi očnog dna su neophodni kod bolesnika sa dijabetesom, dege-neracijom makule, povećanim krvnim pritiskom i brojnim drugim bolestima oka. Naročito ističemo pregled periferije očnog dna kod kratkovidosti gde su vrlo česte periferne degenerativne promene (istanjena mesta mrežnjače). Na tim istanjenim mestima mogu nastati pukotine (rupture) mre-žnjače koje dovode do razvoja ablacije retine. Ako se degenerativne promene ili pukotina na vreme otkriju, mogu se laserom „zavariti“ i na taj način sprečiti nastanak ablacije.

Pregled očnog dna se može obaviti na "uskoj" zenici, ali je često za potpuni pre-gled periferije potrebno proširiti zenice. U tu svrhu se koriste kapi za širenje zenica čije dejstvo je kratkotrajno. Zenica se vraća na normalnu širinu za nekoliko sati. Dok kapi deluju, vid je zamagljen tako da za to vreme pacijent ne sme da vozi auto (na pregled doći u pratnji!).

Za pregled perifernih delova mrežnjače ponekad se moraju koristiti specijalna kontaktna stakla koja se postave na prethodno anesteziranu rožnjaču. Ova metoda se koristi samo izuzetno i ne spada u redovni pregled očnog dna.

ULTRAZVUČNI PREGLED OKA

Ultrazvučni pregled (B-sken) je neophodan kada optički mediji oka nisu prozirni (zamućenje ro-žnjače, katarakta, krvarenje u staklastom telu…) i ne možemo da vidimo očno dno.U takvim slu-čajevima se ultrazvučnim pregledom može utvr-diti da li postoji krvarenje u staklastom telu, abla-cija mrežnjače ili  tumor u oku. Ultrazvukom se mogu dijagnostikovati i patološke promene u orbiti (očnoj duplji) i na jednostavan i bezbolan način izmeriti mišići pokretači očne jabučice.

Biometrija (A-sken) podrazumeva merenje du-žine očne jabučice, dubine prednje očne komore i debljine sočiva. Pomoću tih vrednosti i vre-dnosti prelomne moći rožnjače izmerene na keratometru izračunava se dioptrija veštačkog sočiva koje će se ugraditi u oko u toku operacije katarakte i koje će omogućiti da to oko vidi jasno na daljinu bez naočara.

ODREĐIVANJE VIDNOG POLJA

Određivanje vidnog polja se radi kad se sumnja na glaukom ili kod praćenja pacijenta sa glauko-mom, kod bolesti vidnog živca, kod bolesti mre-žnjače ili konzilijarno na zahtev neurologa kod ne-uroloških bolesti.

Kompjuterizovano određivanje vidnog  polja (kom-pjuterizovana perimetrija), u zavisnosti od vrste ispitivanja i programa koji se koristi, traje od 10 do 45 minuta. Širenje zenica nije neophodno, a nalaz se izdaje neposredno nakon ispitivanja.

OCT - OPTIČKA KOHERENTNA TOMOGRAFIJA

Optička koherentna tomografija (Optical Coherence Tomo-graphy - OCT) je nova, jednostavna, neinvazivna, nekonta-ktna metoda laserskog snimanja mrežnjače i vidnog živca.

Aparat snima slojeve mrežnjače u vrlo visokoj rezoluciji (4 - 10 mikrona) tako da se dobijena slika često naziva histo-loškim presekom uživo. Uređaj radi na principu sličnom ultrazvuku, samo što umesto ultrazvučnih talasa koristi la-sersko svetlo. Slika koja se dobija daje daleko više poda-taka.

Pomoću OCT-a je moguće otkriti različite bolesti mre-žnjače i vidnog živca u najranijem stadijumu, čak i kada se pregledom očnog dna ne sumnja na bolest. To se pre sve-ga odnosi na bolesti makule gde OCT pregled jasno prikazuje promene (početna rupa u makuli, glioza, otok makule…) kod naizgled normalnog nalaza makule kod pregleda očnog dna. Neke bolesti se ne mogu ni razlikovati bez OCT pregleda (na primer kompletna ruptura makule od pseudorupture).Pošto se nalaz dokumentuje u vidu slike moguće je precizno praćenje napredovanja ili povlačenja bolesti.

Posebno ističemo ranu dijagnostiku oštećenja nervnih vlakana kod glaukoma gde se merenjem debljine sloja nervnih vlakana oko papile vidnog živca (RNFL) može otkriti rani stadijum glaukoma koji nije moguće utvrditi drugim metodama. Osim toga, moguće je izmeriti konture papile vidnog živca i njegovo oštećenje. Izuzev za rano otkrivanje i praćenje raznih bolesti retine i očnog živca, ova dijagnostička metoda ima važnu ulogu u planiranju lečenja (kako laserskog, tako i hirurškog) bolesti makule.

Među najčešće bolesti mrežnjače kod kojih se u dijagnostici koristi OCT spadaju: dijabetička retinopatija sa makulopatijom, ruptura makule, degeneracija makule (AMD), epiretinalne membrane, cistoidni edem makule nakon operacije katarakte ili tromboze vene retine, centralna serozna horioretinopatija itd.

KORNEALNA TOPOGRAFIJA 

Kornealna topografija je metoda  koja nam pruža  najdetaljnije informacije o prednjoj površini tj. zakrivljenosti rožnjače. Prednja površina ro-žnjače je odgovorna za preko  dve trećine ukupne prelomne moći oka. Zbog toga, vrlo male promene oblika rožnjače koje mogu biti urođene, posledica bolesti ili  operacije imaju dramatičan efekat na jasnoću slike koja se formira na mre-žnjači. Uz pomoć vrlo sofisticiranog softvera u sekundi se izvrši hiljade merenja i njihova obrada. Kompjuter pravi mapu podataka u boji. Ove informacije nam koriste u proceni astigmatizma, praćenju bolesti rožnjače i otkrivanju iregularnosti oblika rožnjače (keratokonus i dr.), za fitovanje kontaktnih sočiva, za planiranje refraktivne hirurgije i izračunavanje dioptrije intraokularnog sočiva.